Igrom slucaja, troseci jos jedan dragocjeni dan svog neponovljivog zivota na TV, shvatila sam da mi se izbor ponudjenih sadrzaja u tom trenutku sveo na jedno od smeca u kojima glumi Chuck Norris i subotnji klasik/mjuzikl na, cini mi se, HTV-u. Elem, time smatrajuci dan u startu propalim, udubila sam se u Silk Stockings u kome glume Cyd Charisse i Fred Astair. Naravno, posto nijedan film u kome ljudi spontano pocinju da pjevaju i u savrsenim koreografijama igraju sa slucajnim prolaznicima na ulici (ili u baru, posti, na mostu, savjetu kucnih stanara..) ne moze biti dobar, nisam bila iznenadjena kliseima u zapletu tipa ona konzervativna clanica partije iz Rusije koja ne zna da voli, on slobodoumni moderni dendi iz Pariza, stereotipima o komunizmu i Rusiji, stereotipima o zenama i zavrsetka koji je ocigledan nakon prvih 5 minuta filma. Zaprepascujuce, ovaj bezvezni film se istakao upravo onim sto je inace najiritantnije: sekvencama sa igrom, i sto je najcudnije svilenim carapama.
Istima je posvecen ovaj post.
Jedna od najboljih sekvenci, ciji je (naravno) najbolji dio isjecen, a originalna muzika zamijenjena nekom iz youtube biblioteke :(
Cyd Charisse
Reklame i evolucija...
1928
1948
1950
1951
1958
1960-1970?
2010
I na kraju oblacenje.. oldies style
I high fashion danas u stilu Tudor-ovi srecu Cavalli-ja, Vivienne Westvood, Galliano-a i slicne ljude cije stvari nikada necemo ni vidjeti, a kamoli nositi.
P.S. hvala ti TV-u., ubio si jos jedan dosadan dan! Volim te <3
